Sinigudnum logo
UNIVERZITET SINGIDUNUM

Životna sredina i održivi razvoj

ZAŠTO TREBA DA IZABEREŠ BAŠ OVAJ PROGRAM?

Sve na našoj Planeti je međusobno povezano i u stalnoj je evoluciji. U eri sve veće informisanosti, današnje društvo je svesno ekoloških izazova, ali i sve više u nedoumici oko toga kako efikasno odgovoriti na te izazove.

Naše studije Zaštite životne sredine i održivog razvoja su koncipirane u skladu sa današnjom realnošću – aktuelnim ekološkim izazovima.

Cilj nam je da ti pružimo solidna naučna i stručna znanja, kako bismo zajedno napredovali u ovom svetu složenih odnosa.

  • STUDIJE ĆE TI OMOGUĆITI DA TVOJ POZITIVAN UTICAJ NA SVET BUDE AKTIVAN

Današnji svet se suočava sa nekoliko velikih ekoloških izazova - zagađenje različitih razmera, gubitak biološke raznolikosti i kolaps prirodnih ekosistema. Nalazimo se u klimatskom vanrednom stanju. Ova kriza u životnoj sredini postavlja izazove na ekonomskom, političkom, društvenom, kulturnom i naučnom nivou, zahtevajući suštinske promene u javnim politikama društva, institucijama I preduzećima.

Trudimo se da naše studije Zaštite životne sredine i održivog razvoja ispune potrebe današnjeg trenutka. I zato školujemo kadrove koji kroz transdisciplinarni naučni pristup o životnoj sredini, uz razumevanje složenih odnosa našeg sveta, dolaze do održivih rešenja.

 

  • BAVIĆEŠ SE DELATNOŠĆU KOJA DANAS NALAZI SVOJE MESTO U BROJNIM SEKTORIMA

Obučavamo profesionalce sposobne da svoje znanje primene u široj akademskoj zajednici, biznisu, organizacijama civilnog društva, kao i u oblastima javne politike. Omogućavamo našim studentima da steknu sposobnosti i znanja da bi razumeli, analizirali, procenili I predložili rešenja za brojne probleme u životnoj sredini (klimatska kriza i drugi složeni ekološki izazovi, ali imajući u vidu I sve dimenzije problema: naučne, ekonomske i društvene…)

 

  • REŠENJA ZA SLOŽENE PROBLEME U ŽIVOTNOJ SREDINI NALAZIĆEŠ STICANJEM ZNANJA, ALI I PRAKTIČNIM ISKUSTVOM 

Naši studenti su u situaciji da kroz praktična iskustva bolje povezuju teoriju i znanje sa stvarnim životnim situacijama. Laboratorijske vežbe, učenje uz korišćenje multimedijalnih materijala, ali i posete relevantnim institucijama u našoj zemlji, organizacijama civilnog društva, ekskurzije – sve je to deo praktičnih iskustava koja obogaćuju znanja studenata.

ZATO NAM SE PRIDRUŽI DA ZAJEDNO GRADIMO TVOJ JEDINSTVENI PUT KA USPEHU!

 

 

Gde nakon diplomiranja?

Potrebe za fakultetski obrazovanim stručnjacima u oblasti očuvanja životne sredine i održivog razvoja su rastuće. Nakon završenih osnovnih akademskih studija, diplomirani studenti se mogu zaposliti u sledećim institucijama/organizacijama:

  • međunarodne organizacije za zaštitu prirode i životne sredine;
  • javne službe i preduzeća, lokalne samouprave, agencije i direkcije za zaštitu životne sredine, državne i gradske uprave, sekretarijati, koji obavljaju poslove iz oblasti ekologije i zaštite životne sredine;
  • privreda i industrija: svaki vid proizvodnje i prerade podrazumeva angažovanje stručnjaka iz oblasti ekologije;
  • turističke organizacije, organizacije upravljači zaštićenim prirodnim dobrima;
  • konsultantske kuće i agencije iz oblasti ekologije, održivog razvoja i zaštite životne sredine;
  • organizacije civilnog društva (nevladine organizacije) u oblasti ekologije i zaštite životne sredine;
  • preduzetnička delatnost i freelancing poslovanje u oblasti zaštite životne sredine (upravljanje ekološkim projektima, izrada planova ekoremedijacije degradiranih prostora, procene uticaja i rizika po životnu sredinu, studije izvodljivosti i opravdanosti, primena ekoloških standarda i sertifikacija u upravljanju zaštitom životne sredine, ekološka i ekonomska valrizacija zaštićenih područja i slično);
  • obrazovne ustanove, fakulteti, istraživački instituti, koji se u okviru svojih nastavnih planova i programa istraživanja bave različitim aspektima ekologije i održivog razvoja.

zsor-pronadji-se

hat Cena školarine za ovaj stud. program na srpskom jeziku iznosi 1980 € u dinarskoj protivvrednosti za 60 ESPB.

hatNakon uspešnog završetka studija, studenti stiču zvanje DIPLOMIRANI ANALITIČAR ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE.

Prijemni ispit na studijskom programu Životna sredina i održivi razvoj sastoji se iz:

  • stručnog testa iz oblasti biologije (60 bodova)

Nakon onlajn prijave, kandidat dobija mejl sa parametrima uz pomoć kojih će moći da se prijavi na platformu za polaganje prijemnog ispita: Link. Nakon prijave na navedenu platformu kandidat će moći da pristupi potrebnom materijalu za spremanje prijemnog ispita.

Prijavi se za upis

I godina

Timska kritička analiza pojava u živom svetu u korelaciji sa faktorima životne sredine. Raspoznavanje osnovnih formi i adaptacija animalnih i biljnih organizama, njihovih tkiva i organa. Razumevanje načina funkcionisanja ekosistema kroz protok energije i kruženje materije.

Osnovni teorijski i praktični elementi matematike. Osposobljenost za primenu sistematizovanih matematičkih znanja u istraživanjima životne sredine i njenih procesa. Ovladavanje softverskim paketom MATLAB za rešavanje različitih problema korišćenjem numeričkih metoda.

Kako se donose odluke i kreira javna politika u oblasti zaštite životne sredine u našoj zemlji? Koja je uloga Ministarstva, a kakav je značaj lokalnih zajednica, gradova i opština? Šta su ekološki društveni pokreti i zašto su oni danas među najuticajnijima u Evropi i svetu? Na koji način popularna kultura može da doprinese širenju ekološke svesti kod ljudi?

Osnovni pojmovi iz oblasti informacionih tehnologija, hardverska i softverska osnova savremenih računarskih sistema i pojam umrežavanja i Interneta. Osnove računarske pismenosti u pogledu operativnih sistema, rada sa datotekama, upotrebe programa za obradu teksta, tabela i rada na Internetu studenti će steći kroz praktične laboratorijske vežbe.

Šta je geologija i koje su geološke karakteristike planete Zemlje? Šta je tektonika ploča i koja je veza sa pojavom zemljotresa i vulkanizma? Kako nastaju stene i kako se vremenom menjaju? Šta je geohemija? Šta dovodi do devastacije geološkog prostora? Kako sačuvati geobaštinu?

Koja je uloga hemije životne sredine u razumevanju procesa koji se dešavaju oko nas? Koji se hemijski procesi dešavaju u ekološkim medijumima? Koliki je i kakav antropogeni uticaj na prirodne pocese? Zašto se hemija životne sredine povezuje sa zagađenjem? Koji su principi zelene hemije i kakva je njihova veza sa konceptom održivog razvoja? Kako izgleda hemijska laboratorija i koja pravila rada je neophodno poštovati?

Znanja iz ekonomije su vrlo primenjiva u svakodnevnom životu. Da biste bolje upravljali svojim finansijama ili da biste bili uspešan menadžer u kompaniji, neophodno je poznavanje osnova ekonomije. Znanja iz ekonomije će pomoći da bolje razumete svet i savremene ekonomske probleme poput finansijskih kriza i rasta društvenih nejednakosti.

Studenti unapređuju svoje receptivne i produktivne jezičke veštine, i postižu preciznost u izražavanju u različitim situacijama i na različite teme, odnosno – nivelisanje sposobnosti na nivou B2 Zajedničkog evropskog referentnog okvira za žive jezike.

II godina

Saznanja o ključnim kategorijama iz domena problema zagađivanja i uzroka ekološke krize. Pitanja upotrebe i eksploatacije prirodnih resursa, etički aspekti ekologije, uticaja populacionog rasta i razvoja na životnu sredinu. Koji su savremeni ekološki problemi? Kako ih rešiti? Kako na najbolji mogući način razumeti veze u složenim sistemima priroda-društvo, priroda-društvo-tehnologija-ekologija.

Šta je biodiverzitet i zašto je od krucijalnog značaja za opstanak čovečanstva? Kakva je veza očuvanja biodiverziteta i održivog razvoja? Koje su najefikasnije metode očuvanja biodiverziteta? Kako izraditi strategiju i program očuvanja biodiverziteta? Šta znači princip „use it or lose it” i zašto je neophodno prihvatiti ga? Kakva je veza očuvanja biodiverziteta i dobrobiti čovečanstva?

Razumevanje zakonitosti, procesa i stanja u životnoj sredini. Razumevanje fizičkohemijskih procesa, čiji se uticaji značajno odražavaju na hemodinamiku zagađujućih supstanci u medijumima životne sredine (voda, vazduh, zemljište), stanje i delovanje abiotičkih faktora, kao i njihovu dinamičku interakciju sa biotičkim komponentama u životnoj sredini.

Šta je prirodni hazard? Koji prirodni procesi su doveli do nestanka dinosaurusa? Koji prirodni procesi mogu dovesti do nestanka civilizacije kakvu danas poznajemo? Zbog čega i kako nastaju poplave, klizišta i drugi procesi, koji se mogu okarakterisati kao hazardni? Odgovor društva i nadležnih službi na pojave prirodnog hazarda.

Šta su polutanti u životnoj sredini? Koji su njihovi izvori i kako dospevaju u vodu, zemljište i vazduh? Kako se prikupljaju i pripremaju uzorci vode, zemljišta i vazduha za hemijsku analizu? Kako izabrati metodu za analizu realnih uzoraka? Šta je dobra laboratorijska praksa i kako se obezbeđuje i upravlja kvalitetom u laboratorijskoj analitici? Kako se obrađuju rezultati merenja i kojim parametrima su određeni?

Šta podrazumeva koncept integralnog upravljanja vodnim resursima? Kako planirati adekvatne odgovore društva u cilju očuvanja vodnih resursa? Koje veštine su potrebne za ocenu stanja i planiranje održivog upravljanja vodnim resursima na lokalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou? Koja je veza klimatskih promena i vodnih resursa? Kako samostalno izraditi akcioni plan za vodnu sigurnost?

Zašto su hronične nezarazne bolesti toliko rasprostranjene u modernom svetu? Koji su faktori životne sredine koji utiču na njihovu pojavu? Zašto je ubrzani razvoj gradova velika ekonomska šansa, ali istovremeno i veliki ekološki izazov? Kakav je uticaj buke na zdravlje i kako povećane koncentracije zagađujućih materija u vazduhu utiču na zdravlje i životni vek? Kako zelene površine u urbanim sredinama utiču na kvalitet života savremenog čoveka? Da li smo izloženi zračenju, kako su povezani klimatski faktori i mortalitet?

Studenti će dostići veći nivo znanja engleskog jezika i razvoja svih jezičkih veština koje se nalaze na višem srednjem nivou (B2 – prema Zajedničkom referentnom evropskom okviru za žive jezike) – na kojem se ojačavaju, sa ciljem, najpre sistematizacije postojećeg, a potom i prelaska na viši nivo poznavanja jezika.

III godina

Šta je “food waste”? Koliko proizvedene hrane se izgubi ili baci? Zašto jedan deo ljudske populacije rasipa hranu dok drugi deo gladuje? Kakvi su efekti ovih pojava po životnu sredinu? Kako sprečiti pojavu prekomerne količine otpada od hrane? Koje veštine su potrebne za adekvatno planiranje upravljanja otpadom od hrane?

Šta je ekotoksikologija? Koje grupe toksikanata postoje i kakva je njihova sudbina u životnoj sredini? Koji procesi se dešavaju u živim sistemima prilikom izlaganja toksičnim supstancama? Šta je toksikokinetika i toksikodinamika? Kako se upravlja rizicima od toksičnih supstanci?

Kako shvatiti i prihvatiti prostor? Kako odrediti objekte i koje su faze kartiranja? Kako razumeti kartu i koristiti je kao podlogu? Šta je opservaciona tačka i planiranje terenskih ruta? Kako napraviti dobru dokumentacionu fotografiju? Kako formiranti bazu podataka kartiranih objekata?

Šta su instrumenti koji povezuju ekološke i ekonomske aspekte očuvanja životne sredine? Šta znači princip „zagađivač plaća“? Kakvi finansijski transferi postoje između zagađivača i lokalne zajednice? Koja je uloga ekološko-ekonomskih instrumenata i kakva je njihova efikasnost u sistemu zaštite životne sredine?

Engleski jezik 3, se, po svojoj strukturi i sadržaju, nadovezuje na predmet Engleski jezik 2. Studenti će unaprediti sve 4 jezičke veštine – govorenje, razumevanje, čitanje i pisanje, za opšte i posebne namene – koje, tokom realizacije ovog kursa, prelaze u okvire nivoa poznavanja jezika C1 – prema Zajedničkom referentnom evropskom okviru za žive jezike.

Šta je šuma i koje su njene dobrobiti za čovečanstvo? Koje proizvode iz šume možemo dobiti? Šta su opštekorisne funkcije šuma i koliko od njih zavisi opstanak ljudske populacije? Koliko su ugroženi šumski ekosistemi i kako ih očuvati i unaprediti? Značaj šuma za ublažavanje posledica klimatskih promena. Koje veštine treba savladati za adekvatno upravljanje najkompleksnijim kopnenim ekosistemima?

Zašto sa Planete svakog dana nestanu 74 vrste? Koji su uzroci nastanka i nestanka vrsta? Šta je genetički diverzitet i koliko je važan za opstanak života na Zemlji? Šta je konzervacija i da li podrazumeva potpuno odsustvo čoveka u prirodnim ekosistemima? Koje veštine su potrebne kako biste postali dobar konzervator prirode i ugroženih vrsta?

Zašto je važno koristiti obnovljive izvore energije (OIE)? Šta sve može da bude OIE? Koje su prednosti, a koja ograničenja pri korišćenju pojedinih OIE? Kakvi su uticaji na životnu sredinu u toku proizvodnje i korišćenja OIE. Razvoj tehnologija za proizvodnju i primenu OIE i njihova veza sa zakonskom regulativom. Mesto OIE u energetici, ekologiji i ekonomiji u svetu i u Srbiji.

Prosečno četvoročlano domaćinstvo u Srbiji godišnje proizvede oko 1,6 tona otpada, a preko 80% tog otpada završi na deponijama. Reciklaža otpada je u razvijenim zemljama odavno postala vrlo unosan posao, dok Srbija uvozi ogromne količine sirovine, jer selekcija i reciklaža nisu razvijene. Koji su potencijali cirkularne ekonomije? Koji su preduslovi kako bi se ona efikasno primenila u praksi?

Šta podrazumeva pojam zaštićeno prirodno dobro? Od koga štitimo prirodu? Koji su postojeći mehanizmi zaštite i očuvanja prirodnih dobara i koliko su efikasni? Koje veštine morate savladati kako biste adekvatno planirali održivo upravljanje zaštićenim prirodnim dobrima? Izradite samostalno plan upravljanja zaštićenim prirodnim dobrom.

Šta se podrazumeva pod pojmom biološki resurs? Kako održivo koristiti biološke resurse i zadovoljiti potrebe ljudske populacije? Kako dizajnirati i upravljati održivim proizvodnim sistemima primenom tradicionalnih znanja i savremenih dostignuća? Kako razviti i ojačati ekološke vrednosne lance? Šta je sakupljačka privreda i ekološka proizvodnja?

IV godina

Kako i zašto nastaju klimatske promene i zbog čega je pitanje klimatskih promena jedno od ključnih u savremenim međunarodnim odnosima? Naučićete kako se svet danas bori protiv negativnih efekata klimatskih promena i zašto je to važno za globalni ekonomski razvoj.

Šta je projekat? Kada projekat postaje ekoprojekat? Kako osmisliti i razraditi svoju projektnu ideju primenom participativnih tehnika? Ko su stejkholderi i zašto su važni? Kako funkcioniše projektni tim? Kako upravljati budžetom projekta? Kako postići održivost projekta? Šta je monitoring i evaluacija? Gde naći finansijska sredstva za ostvarenje sopstvene projektne ideje? Kako postati dobar rukovodilac projekta?

Studenti su osposobljeni za upotrebu svih jezičkih veština – na nivou C1-C1+ Zajedničkog evropskog referentnog okvira za žive jezike. Takođe, oni su pragmatički osvešćeni i mogu da primenjuju usvojena znanja u različitim jezičkim okruženjima – i za različite namene.

Vazduh, voda i zemljište, kao nosioci života na planeti Zemlji, glavni su pokazatelji prirodnih ili antropogenih uticaja i aktivnosti. Koji su procesi devastacije životnog prostora? Koje su metode praćenja promena na prostoru od interesa? Kako se uzimaju uzorci i koje su metode obrade uzoraka? Kako se prati putanja polutanata u životnoj sredini u realnom vremenu? Kako napraviti bazu podataka sa podacima o stanju životne sredine i koja je uloga takvih baza?

Koje personalne i poslovne veštine će vam omogućiti da budete konkurentni na tržištu rada, lakše se zaposlite i budete uspešniji u poslu? Stručna praksa u privredi i konkretan studijsko-istraživački rad na projektu i/ili završnom diplomskom radu će vam omogućiti razvoj ovih veština.

Kako razvoj turizma utiče na životnu sredinu? Koliko je očuvana životna sredina važna za razvoj turizma? Koji su konflikti i/ili interesi između očuvanja prirodnog i kulturnog nasleđa i razvoja turističkih kapaciteta? Kako razviti održivi turistički proizvod i destinaciju? Koje su metode ozelenjavanja i skraćivanja vrednosnih lanaca u turizmu? Šta je ekoturizam i da li je održiv?

Kako razumeti lokalnu zajednicu? Na kojim principima održivosti počiva razvoj lokalnih zajednica? Koliko su važne teritorijalne specifičnosti za planiranje blagostanja lokalne zajednice? Kako proceniti stepen razvoja lokalne zajednice? Šta je participacija i koga uključuje? Koji su principi Evropske unije i dobre prakse održivog razvoja lokalnih zajednica?

Šta podrazumeva urbani ekosistem? Kako postići visok nivo kvaliteta života u urbanim sredinama? Kako urbanizacija utiče na životnu sredinu? Kako proceniti vrednost urbanih ekosistema i njihovih usluga? Kako dizajnirati ekosisteme za postizanje blagostanja ljudske populacije u urbanim sredinama?

Koji su zagađivači vazduha? Kako oni dospevaju u atmosferu i kako se transformišu? Koliki je uticaj zagađenja vazduha na zdravlje ljudi? Koliko je važna prevencija zagađenja vazduha? Koje su mere i metode za smanjenje zagađenja vazduha?

Kako proceniti uticaje ljudskih aktivnosti na životnu sredinu? Kakve su zakonske obaveze u oblasti procene uticaja na životnu sredinu? Kako se sprovodi postupak procene uticaja na životnu sredinu? Kako samostalno izraditi studiju procene uticaja na životnu sredinu?

Koji rizici u životnoj sredini postoje? Koliko su važna ulaganja u prevenciju prirodnih nepogoda? Kako unaprediti spremnost na delotvorno reagovanje u slučaju prirodne nepogode? Kako prepoznati ekološke i socijalne rizike uslovljene klimatskim promenama? Kako ovladati principima procene rizika u životnoj sredini? Kako samostalno izraditi studiju procene rizika u životnoj sredini?

* Realizacija izbornih predmeta zavisi od broja kandidata

Da li Vam je potrebna pomoć?

close
send