Sinigudnum logo
Inženjerski sistemi u menadžmentu
Polje: Tehničko-tehnološke nauke
Oblast: Industrijsko inženjerstvo i inženjerski menadžment
Rukovodilac programa:
prof. dr Dragan Cvetković,
dekan

Cilj studijskog programa je postizanje naučnih kompetencija i akademskih veština iz oblasti inženjerskih sistema u menadžmentu, kao i razvijanje sposobnosti kod kandidata da problematiku inženjerskih sistema u menadžmentu rešava na način koji je prepoznatljiv i u drugim srodnim naučnim disciplinama, kao što su, napredni tehnički sistemi, informacione tehnologije, upravljanje promenama, programski sistemi za upravljanje projektima i inženjerski sistemi za podršku odlučivanju.

Studenti koji završe doktorske akademske studije, studijski program Inženjerski sistemi u menadžmentu, su kompetentni da vode istraživanja i da rešavaju realne probleme iz prakse. Studenti su osposobljeni da projektuju, organizuju i upravljaju tehničkim sistemima u proizvodnji. Tokom školovanja student stiče sposobnost da samostalno vrši eksperimente, statističku obradu rezultata kao i da formuliše i donese odgovarajuće zaključke.

Svrha studijskog programa iz oblasti INŽENJERSKIH SISTEMA U MENADŽMENTU je da omogući prenošenje savremenih znanja, metoda i naučnih tehnika, koje se primenjuju u razvijenim univerzitetskim centrima evropskih zemalja u cilju obrazovanja visokostručnih kadrova, specijalista za pojedine oblasti, koji bi svojim znanjem pomogli društveni i privredni razvoj i modernizaciju Srbije.

I godina

Upoznavanje sa kvantitativnim metodama, kako klasičnim tako i savremenim, koje će se koristiti u naučnim istraživanjima, te njihovoj primeni u realnim problemima. Polazeći od klasične matematičke analize sa funkcijama jedne i više promenljivih, te njenom primenom u problemima optimizacije, do savremene teorije operatora (funkcija) agregacije, sa važnim predstavnicima kao što su trougaone norme i kopule. Kako se u istraživanjima i stvaranju odgovarajućih modela pojavljuje uvek i određena doza neodređenosti, zato se proučava kako klasična aparatura verovatnoće sa konkretnom realizacijom u obliku statističkih ispitivanja, tako i savremena aparatura teorije fazi skupova i neaditivnih mera. Po uspešnom završetku predmeta studenti će imati sveobuhvatno razumevanje kvantitativnih metoda koji se koriste u njihovom domenu naučnog istraživanja. Moći će da planiraju, sprovedu i analiziraju rezultate tipičnog projekta za rešavanja problema iz njihovog domena interesovanja koristeći kvantitativnu metodologiju.

Sticanje teorijskih i praktičnih znanja za analizu i sintezu naprednih proizvodnih tehničkih sistema, načina, modela i strategije upravljanja. Težište predmeta je na osposobljavanju kandidata za naučni rad i upravljanje u uslovima specifičnih struktura, kreiranju modernih arhitektura u industrijskom okruženju, kao i njihovoj primeni. Kandidat će sa usvojenim ključnim znanjima, kompetencijama i sposobnostima iz naprednih proizvodnih tehničkih sistema moći proaktivno da upravlja kvalitetom procesa, organizacijom kao celinom i/ili njenim pojedinačnim biznisima ili delovima.

Studijsko istraživački rad je akt provere kandidata na doktorskim studijama i prvo značajnije verifikaciono saopštenje koje kandidat radi uz konsultacije sa mentorom. Studijsko istraživački rad je rad na projektima koji obuhvataju praktične probleme, a treba da finalizuju deo znanja iz prethodno savladanih nastavnih predmeta. Kroz istraživački rad se proverava samostalnost kandidata da uradi složeniju i celovitiju analizu nekog problema. Obavljanjem studijsko istraživačkog rada kandidat se osposobljava da uoči, formuliše i obradi jedan naučno istraživački problem poštujući opšte teorijske metodološke okvire naučno is-traživačkog rada. Kandidat je osposobljen za primenu stečenog znanja u rešavanju realnih problema, samostalan istraživački rad u domenu za koji se edukovao tokom studija i za prezentovanje rezultata svog rada.

Realizacija plana i programa iz ovog predmeta omogućava školovanje vrhunskih stručnjaka koji će biti u stanju da obavljaju najsloženije poslove i da primene savremeno inženjerstvo u cilju zaštite životne sredine. Kandidati će ovladati specifičnim znanjima o antropogenim rizicima i uticajima na životnu sredinu, monitoringu, mogućnostima preventivnog delovanja, upravljanju rizicima i vanrednim situacijama, osiguranju kao metodu upravljanja ekološkim rizicima, pouzdanosti čoveka i adekvatnom uticaju na sigurnost tehničkih sistema, zakonskoj regulativi i finansiranju zaštite životne sredine.

Upoznavanje kandidata sa značajem znanja koje poseduje organizacija za stvaranje i održavanje njene konkurentske prednosti u globalnim i turbulentnim uslovima poslovanja. Cilj predmeta je da se kandidata upoznaju sa mogućnostima informacionih tehnologija u funkciji razvoja koncepta menadžmenta znanja i kreiranja inteligentne organizacije. Za potrebe razvoja programa menadžmenta znanja primenjuju se savremene Internet tehnologije, veb servisi i baze podataka informacija i znanja. Stvaranje saznanja kod kandidata da je koncept menadžmenta znanja postao neraskidivi deo savremenog poslovanja u uslovima promenjivog i nepredvidivog korporativnog okruženja. Kompanije se među sobom diferenciraju po onome što znaju, pa otuda i važnost koncepta menadžmenta znanja kao koncepta upravljanja tokovima znanja unutar organizacije koje ima za cilj stvaranje i primenu kolektivnog znanja u situacijama donošenja brzih i efikasnih odluka. Za potpuni razvoj ovakvog koncepta neophodna je primena savremenih informacionih tehnologija koje se danas dominatno zasnivaju na računarskim mrežama Internet tipa i centralizovanim i distribuiranim bazma podataka.

Osposobljavanje kandidata, u teorijskom i praktičnom smislu, za stvaranje i održavanje konkurentske prednosti organizacija u uslovima dinamičkih i globalnih promena. Drugim rečima, osposobljavanje kandidata da kreiraju i vode promene u uslovima globalne konkurencije. Akcenat je na istraživanju različitih modela i programa vođenja promena i kreativnosti kandidata za stvaranje sopstvenog modela i stila upravljanja promenama. Polazeći od postavke da je jedini izvor konkurentske prednosti sposobnost organizacije da uči i da se menja, tj. da uči brže i da se menja brže od konkurencije, kroz sadržaje ovog predmeta kandidati bi trebalo da istraže savremenu teoriju upravljanja promenama i da istraže praksu savremenih kompanija u bližem i širem okruženju. Trebalo bi da budu osposobljeni da samostalno kreiraju i vode promene u organizacijama, kao lideri, konsultanti ili agenti promena.

Studijsko istraživački rad je akt provere kandidata na doktorskim studijama i drugo značajnije verifikaciono saopštenje koje kandidat radi uz konsultacije sa mentorom. Studijsko istraživački rad je na projektima koji obuhvataju praktične probleme a treba da se finalizuju delovi znanja iz prethodno savladanih nastavnih predmeta. Kroz istraživački rad se proverava samostalnost kandidata da uradi složeniju i celovitiju analizu nekog problema. Obavljanjem studijsko istraživačkog rada kandidat se osposobljava da uoči, formuliše i obradi jedan naučno istraživački problem poštujući opšte teorijske metodološke okvire naučno istraživačkog rada. Kandidat je osposobljen za primenu stečenog znanja u rešavanju realnih problema, samostalan istraživački rad u domenu za koji se edukovao tokom studija i prezentovanje rezultata svog rada.

II godina

Sticanje znanja o tehnikama i veštinama iz devet oblasti upravljanja: kvalitetom, rokovima, troškovima, granicama odgovornosti, ljudskim resursima, rizicima, informacijama, logističkom podrškom i integracijom poslova na projektu. Kandidati će se upoznavati sa različitim programskim okruženjima i biće u stanju da odrade odgovarajuće zadatke primenom različitih softverskih paketa. Primena klasičnih programskih sistema za upravljanje projektima. Primena programskih sistema za upravljanje projektima koji su orijentisanim ka vebu.

Upoznavanje sa ekspertskim sistemima i ulogom koju oni imaju u oblasti veštačke inteligencije. Sagledavanje mogućih oblasti primene ekspertskih sistema, kao i kompleksnosti procesa njihovog razvoja kroz različite paradigme. Ovladavanje postupcima za predstavljanje znanja, tehnikama rezonovanja u cilju nalaženja rešenja problema, kao i mogućnostima obrazlaganja dobijenih rešenja. Razumevanje različitih tehnika pretraživanja i upoznavanje sa postupcima rada u neizvesnim okruženjima. Osposobljavanje studenata za samostalnu izradu ekspertskih sistema. Sticanje teorijskih znanja o ekspertskim sistemima i tehnikama koje se koriste za njihov razvoj, uključujući predstavljanje znanja, metode zaključivanja, kao i postupke obrazlaganja rešenja. Posebna pažnja je posvećena analizi složenih sistema sa arhitekturom “školske table”. Sticanje praktičnih znanja o teorijski obrađenim tehnikama kroz njihovu primenu u realizaciji prototipova konkretnih ekspertskih sistema.

Sticanje teorijskih i praktičnih znanja iz oblasti formalne teorije statističkog odlučivanja u uslovima potpune i nepotpune apriorne određenosti za struktuirane problemske domene. Sticanje teorijskih i praktičnih znanja iz domena rezonovanja i zaključivanja u nestruktuiranim problemskim domenima. Znanja neophodna za pravilno procenjivanje stepena struktuiranosti problemskog domena i stepena apriornih znanja u cilju adekvatnog modelovanja procesa donošenja odluka i izbora formalnih metoda koje omogućavaju automatizaciju ovog procesa.

Sagledavanje kompleksnosti postupaka savremenih inženjerskih sistema ѕa podršku različitih nivoa odlučivanja. Sagledavanje savremenih strategija odlučivanja,; procesa grupnog odlučivanja; sistema izvršnih odluka (Executive support systems); prednosti upotrebe inženjerskih sistema u procesu odlučivanja; procesa primene veštačke inteligencije i komercijalnih tehnologija. Poznavanje savremenih teorija i metoda u oblasti inženjerskih sistema za podršku odlučivanju i njihovom uticaju na razvoj menadžmenta organizacija, ljudi i znanja. Korišćenje informacionih i komunikacionih tehnologija, podataka, dokumenata, modela i znanja za identifikovanje problema i zadataka i donošenje odluka.

Cilj aktivnosti studenata u okviru studijskog istraživačkog projekta ogleda se u sticanju neophodnih iskustava kroz rešavanja pojedinih problema i zadataka i prepoznavanje mogućnosti za primenu prethodno stečenih znanja u praksi. Studijsko istraživački projekat predstavlja nastavak studijskog istraživačkog rada iz drugog semestra. Kroz istraživački rad se proverava samostalnost kandidata da uradi složeniju i celovitiju analizu nekog problema. Studijsko istraživački projekat obuhvata praktične probleme u kojim treba da finalizuju deo znanja iz prethodno savladanih nastavnih predmeta. Primena osnovnih, teorijsko-metodoloških, naučno-stručnih i stručno-aplikativnih znanja i metoda na rešavanju konkretnih problema u okviru izabranog područja. U okviru studijskog istraživačkog projekta student izučava problem, njegovu strukturu i složenost i na osnovu sprovedenih analiza izvodi zaključke o mogućim načinima njegovog rešavanja. Proučavajući literaturu student se upoznaje sa metodama koje su namenjene za kreativno rešavanje novih zadataka i inženjerskom praksom u njihovom rešavanju.

Sticanje znanja o načinu, strukturi i formi pisanja naučno istraživačkih projekata i drugih aktivnosti koje su izvedene u okviru zadate teme. Primena osnovnih, teorijsko metodoloških, naučno-stručnih i stručno-aplikativnih znanja, metoda i najnovija znanja iz časopisa sa SCI liste na rešavanju konkretnih problema naprednih inženjerskih sistema, u okviru ovog predmeta. Izradom naučno istraživačkih projekata kandidati stiču naučno iskustvo za kreativan rad, pisanje radova u okviru kojih je potrebno opisati problematiku, sprovedene metode i postupke i rezulatate do kojih se došlo, kao i da daje nov naučni doprinos razvoju nauke i primeni svojih naučnih istra-živanja u praksi. Osposobljavanje kandidata da samostalno povezuju materiju doktorskih studija, primenjuju prethodno stečena i nova znanja, radi sagledavanja strukture zadatog problema i njegovoj sistemskoj analizi u cilju izvođenju zaključaka o mogućim pravcima njegovog rešavanja. Samostalno izučavajući i rešavajući zadatke, kandidati stiču nova naučna znanja o kompleksnosti i složenosti problema iz oblasti njihove struke. Izradom naučno-istraživačkog projekta kandidati stiču određena iskustva koja mogu primeniti u praksi prilikom rešavanja istraživačkih zadataka. Pripremom rezultata naučno istraživačkog projekta kandidat stiče neophodno iskustvo o načinu na koji u praksi treba prezetnovati rezultate samostalnog rada.

Sticanje znanja o načinu, strukturi i formi pisanja naučno istraživačkih projekata i drugih aktivnosti koje su izvedene u okviru zadate teme. Primena osnovnih, teorijsko metodoloških, naučno-stručnih i stručno-aplikativnih znanja, metoda i najnovija znanja iz časopisa sa SCI liste na rešavanju konkretnih problema iz upravljanja kvalitetom i standardizacije, u okviru ovog predmeta. Izradom naučno istraživačkih projekata kandidati stiču naučno iskustvo za kreativan rad, pisanje radova u okviru kojih je potrebno opisati problematiku, sprovedene metode i postupke i rezulatate do kojih se došlo, kao i da daje nov naučni doprinos razvoju nauke i primeni svojih naučnih istraživanja u praksi. Osposobljavanje kandidata da samostalno povezuju materiju doktorskih studija, primenjuju prethodno stečena i nova znanja, radi sagledavanja strukture zadatog problema i njegovoj sistemskoj analizi u cilju izvođenju zaključaka o mogućim pravcima njegovog rešavanja. Samostalno izučavajući i rešavajući zadatke, kandidati stiču nova naučna znanja o kompleksnosti i složenosti problema iz oblasti njihove struke. Izradom naučno-istraživačkog projekta kandidati stiču određena iskustva koja mogu primeniti u praksi prilikom rešavanja istraživačkih zadataka. Pripremom rezultata naučno-istraživačkog projekta kandiat stiče neophodno iskustvo o načinu na koji u praksi treba prezetnovati rezultate samostalnog rada.

III godina

Osposobljavanje kandidata da samostalno primenjuju prethodno stečena znanja iz različitih područja koje su prethodno izučavali, radi sagledavanja strukture zadatog problema i njegovoj sistemskoj analizi u cilju izvođenja zaključaka o mogućim pravcima njegovog rešavanja. Kroz samostalno korišćenje literature, kandiati proširuju znanja iz izabranog područja i proučavaju različite metode i radove koji se odnose na sličnu problematiku. Na taj način, kod kandidata se razvija sposobnost da sprovode analize i identifikuju probleme u okviru zadate teme. Praktičnom primenom stečenih znanja iz različitih oblasti kod kandidata se razvija sposobnost da sagledaju mesto i ulogu inženjera u izabranom području, potrebu za saradnjom sa drugim strukama i timskim radom.

Sticanje znanja o načinu, strukturi i formi pisanja elaborata disertacije nakon izvršenih analiza i drugih aktivnosti koje su izvedene u okviru zadate teme doktorske disertacije. Izradom doktorske disertacije kandidati stiču naučno iskustvo za kreativan rad, pisanje radova u okviru kojih je potrebno opisati problematiku, sprovedene metode i postupke i rezultate do kojih se došlo, kao i da daje nov naučni doprinos razvoju nauke i primeni svojih naučnih istraživanja u praksi. Pored toga, cilj izrade i odbrane doktorske disertacije je razvijanje sposobnosti kod kandidata da rezultate samostalnog rada pripreme u pogodnoj formi i javno prezentuju, kao i da odgovaraju na primedbe i pitanja u vezi zadate teme.

Popunite on-line prijavu za upis na studijski program "Inženjerski sistemi u menadžmentu".